Migracija na Linux - 10 razloga da migrirate na Linux Idi do glavnog sadržaja

10 razloga zašto vredi razmotriti prelazak na Linux

Mnogo je razloga zašto bi vredelo da razmotrite prelazak na Linux u svakodnevnim poslovima na računaru. Mi ćemo danas navesti 10, po nama glavnih razloga zašto bi migraciju na Linux zaista trebalo razmotriti tokom 2021. godine.

Pre samo nekoliko godina, Linux je korišćen uglavnom za servere i nije bio preterano u upotrebi na desktop računarima. Vremenom se njegov korisnički interfejs promenio, a ujedno je i uvođenjem desktop okruženja postalo lakše korišćenje Linux-a čak i onim korisnicima koji do tada nisu koristili Linux, već uglavnom Windows. Iz tog razloga je dobar deo korisnika Windows-a lakše mogao da počne da koristi Linux.

I to ne samo pojedinci, već i obrazovne insitucije i kompanije koje su prepoznale prednosti korišćenja Linux-a u korporativnom okruženju.

Pa da krenemo sa naših 10 razloga:

1. Visoka sigurnost

Korišćenje Linux-a je dobar način da izbegnete viruse i zlonamerne softvere. Prilikom razvoja Linux-a dosta se vodilo računa u sigurnosnom aspektu, pa je on mnogo manje ranjiv na viruse u poređenju sa Windows-om.

Programi ne mogu da rade izmene sistemskih podešavanja i konfiguracije, osim ukoliko je korisnik logovan kao root (ekvivalentno administrator nalogu u Windows-u). Mnogi korisnici se ne loguju kao root, pa samim tim ne mogu da naprave neku štetu sistemu osim sopstvenim fajlovima i programima, jer bi preuzet fajl sa zlonamernim softverom tako imao ograničene privilegije.

linux sigurnost

Pored toga, veći nivo sigurnosti dolazi i od činjenice da je Linux softver slobodnog i otvorenog koda (free and open source software), pa je njegov kod dostupan za analizu velikom broju dobrovoljaca developera, koji stalno analiziraju softver na eventualne slabosti i probleme. To ujedno znači da se svaka eventualna greška brzo detektuje i odmah se izdaje zakrpa / update, kako bi taj problem bio rešen.

2. Visoka stabilnost

Linux sistem je veoma stabilan i otporan je na padove. On će i nakon nekoliko godina korišćenja raditi jednako brzo i nakon nekog vremena, kao da ste ga upravo instalirali. Nažalost, kod Windows-a ovo nije slučaj, jer posle izvesnog vremena korišćenja on polako počinje da usporava, pa će možda biti neophodno uraditi reinstalaciju sistema kako bi ponovo radio brzo kao pre.

Uptime i dostupnost Linux servera je 99.9%. Za razliku od Windows-a, nema potrebe za reboot-om nakon svakog update-a ili patch-a. Iz tog razloga Linux može da se pohvali najvećim brojem servera na Internetu. Čak 96.3% od najboljih milion veb-servera pokreće upravo Linux! 23 od 25 najposećenijih veb-sajtova radi na Linux-u. Preostala 2 sajta su live.com i bing.com koji pripadaju Microsoft-u pa je očekivano da oni rade na Windows-u.

3. Jednostavno održavanje

Održavanje Linux-a je jednostavno, imajući u vidu da korisnik može centralizovano da ažurira operativni sistem i prateći softver. Sve distribucije Linux-a imaju sopstvene repozitorijume gde korisnici mogu da ažuriraju svoj sistem. Kao što smo već pomenuli, regularna kao i sistemska ažuriranja mogu biti obavljena bez reboot-a sistema. Ažuriranje može biti rađeno periodično, u samo nekoliko klikova, ili korisnik može podesiti automatsko ažuriranje.

Sa druge strane, ažuriranje Windows-a nije tako jednostavno. Pored toga, svi softveri drugih proizvođača moraju biti ažurirani zasebno od Windows-a.

4. Radi na bilo kom hardveru

Opšte je poznato da sa svakim novim izdanjem Windows-a, određene hadverske komponente postaju zastarele s obzirom da njihove tehničke specifikacije više ne odgovaraju hardverskim zahtevima tog novog izdanja.

Sa druge strane, Linux veoma racionalno koristi hardverske resurse. Tako Linux instalacija može biti prilagođena određenim hardverskim zahtevima. Instalacioni proces je veoma fleksibilan i dozvoljava korisnicima da instaliraju koje module žele da instaliraju. To omogućava da instalirate Linux i na starom hardveru.

stari hardver

Linux radi na različitim tipovima hardvera. Od superkompjutera do satova. Možete udahnuti novi život u svoj stari Windows sistem tako što ćete instalirati neku od manje zahtevnih Linux distribucija. Takođe postoje lakše desktop distribucije kao npr. Xfce i LXDE koje mogu da rade na low-end računarima.

5. Besplatan

Linux je potpuno besplatan i korisnici u najvećem broju slučajeva ne moraju da plate ništa za njegovo korišćenje. Sav osnovni softver za prosečnog, pa čak i za naprednog korisnika je potpuno besplatan. Veliki broj softvera za edukaciju je dostupan i na Linux-u. Čak i profesionalni softver za desktop izdavaštvo, foto editovanje, audio editovanje i video editovanje je dostupan besplatno. Poslovni korisnici mogu koristiti Linux besplatno i tako uštedeti deo svog IT budžeta.

6. Softver otvorenog koda

Najvažniji aspekt Linux-a jeste upravo da je to softver otvorenog koda (tačnija definicija je da je to slobodan softver otvorenog koda – Free and Open Source Software). Zajednica developera širom sveta ima mogućnost i potpunu slobodu da vidi i menja izvorni kod Linux-a, što naravno nije slučaj sa velikim brojem drugog softvera. Nekoliko zemalja je razvilo svoje verzije Linux-a za različite vojne i civilne potrebe.

Iz toga možemo da zaključimo da se i u državnim institucijama nekih zemalja već ozbiljno sprovodi migracija na Linux, bar onih isistema koji su od vitalne važnosti za svaku državu.

7. Jednostavan za korišćenje

Nasuprot opšte prihvaćenom mišljenju da je Linux samo za računarske zaluđenike, on je od pojave desktop okruženja i grafičkog interfejsa, postao prilično user-friendly za sve. Ima skoro sve funkcionalnosti koje ima Windows. Današnji korisnik Linux-a uopšte ne mora da zna bilo kakve komande, jer sve što mu je neophodno može da uradi iz grafičkog interfejsa, baš kao i u Windows-u.

U slučaju da ima potrebe za korišćenjem istih aplikacija koje već rade u Windows-u, dovoljno je instalirati Wine (Windows Emulator), uz čiju pomoć je moguće koristiti te aplikacije i na Linux sistemu.

Pored toga, na Linux-u je moguće igrati čak i neke igre koje su do nedavno bile dostupne samo Windows korisnicima. Čak i ako neka igra nije dostupna za Linux, instalacijom PlayOnLinux emulatora, moguće je pokrenuti i igre koje se igraju samo na Windows-u. Iz tog razloga migracija na Linux nije više problem ni za korisnike iz gejmerske zajednice.

8. Prilagodljivost

Linux je veoma fleksibilan kada je u pitanju prilagodljivost operativnog sistema. Moguće je birati između nekoliko desktop okruženja (GNOME, KDE.. itd). Postoji već veliki broj softvera koji je originalno dostupan za Linux, a svi veliki proizvođači sve češće u svoju ponudu softvera uključuju i ponudu verzije za Linux. Naravno, ova kastomizacija se ne odnosi samo na desktop okruženje, već i na komandnu liniju.

9. Učenje i obrazovanje

Ovo je deo koji je svakako najvažniji studentima informatike koji lako mogu da imaju pristup kodu Linux-a i uče način na koji on funkcioniše. Naravno, osim učenja originalnog koda, tu je i mogućnost učenja pravljenja sopstvenog koda, kao i prilagođavanje tog koda sopstvenim potrebema.

studenti informatike

Pored toga, Linux je odličan i kao obrazovni alat za škole i fakultete s obzirom na dostupnost besplatnih obrazovnih softvera za Linux. Recimo, MATLAB je veoma skup, ali njegove alternative za Linux kao što su Scilab i GNU Octave su besplatne. Linux softver je dostupan u mnogim oblastima: Celestia i Stellarium za astronomiju, Avogadro i Gabedit za hemiju, EMBOSS i TreeView X za biologiju, ROOT, Octopus i Step za fiziku…itd.

10. Podrška

Linux ima jaku zajednicu koja pruža odličnu podršku i izvor informacija za sve korisnike Linux-a. Bilo da ste početnik ili napredni korisnik, na usluzi vam je veliki broj profesionalaca koji ulažu svoje znanje, energiju i vreme da pomognu drugim Linux korisnicima na Internetu. Pored toga postoji i plaćena podrška za korprativne korisnike, gde kompanije kao što su Red Hat i Novell nude 24×7 podršku za aplikacije i servise.

Ako do sada niste razmišljali o migraciji na Linux, verujemo da vas je ovaj tekst zainteresovao da tu ideju ipak razmotrite.

Nenad Mihajlović


Ostavite odgovor