linux i windows. 10 osnovnih razlika između dva operativna sistema Idi do glavnog sadržaja

10 osnovnih razlika između Windows-a i Linux-a

Ukoliko ste malo napredniji korisnik računara, onda sigurno već znate da postoji velika razlika između Windows-a i Linux-a. Ipak, većina nas nije baš potpuno sigurna u čemu se sve ogleda ta razlika. Zato ćemo mi u ovom tekstu predstaviti 10 osnovnih razlika između Windows-a i Linux-a i detaljnije pojasniti svaku od tih razlika ponaosob.

Statistički gledano, najveći broj korisnika, uključujući i većinu vas koji sada čitate ovaj tekst, su upravo Windows korisnici. Čak 87.7% svih računara na svetu radi na Windows operativnom sistemu, dok svega 2.3% radi na Linux-u.

Naravno, ovo i ima logike jer Linux nikada nije ni težio da postane mainstream operativni sistem, za razliku od Windows-a koji svoju slavu može da zahvali pre svega usmerenosti na krajnjeg korisnika. Takav korisnik po definiciji nema dovoljno tehničkog znanja koje je potrebno za rad sa Linux-om, pa je logično kod najvećeg broja korisnika preovladao upravo Windows.

Sa novijim distribucijama Linux-a se ovo polako menja, jer se on postepeno prilagođava i onim manje tehnički potkovanim korisnicima. Tako je danas mnogo lakše instalirati Linux nego što je to bio slučaj pre nekoliko godina. Pored toga, novije distribucije dolaze sa prilično intuitivnim desktop okruženjima, pa je i rad znatno lakši i manje se oslanja na komandnu liniju.

Ključne razlike između Linux i Windows OS

Ova dva operativna sistema dolaze sa velikim brojem razlika. Mi ćemo u današnjem tekstu predstaviti one koje smatramo najbitnijima.

1. Cena i licence

Linux

Kao što je poznato Linux je besplatan i open source softver (FOSS – Free and Open Source Software), što znači da ga u celosti možete koristiti potpuno besplatno, pa čak i vršiti modifikacije na njemu kako biste ga prilagodili svojim potrebama. Distribuira se pod takozvanom opštom javnom licencom (GNU – General Public Licence), što znači da ga, između ostalog, korisnici mogu instalirati i koristiti na koliko god žele računara.

Ipak, naćićete i neke distribucije koje se plaćaju, ali tu zapravo plaćate tehničku podršku, a ne samo korišćenje distribucije. Ako tokom korišćenja naiđete na neki problem, tu je tehnička podrška da vam u tom slučaju pomogne.

Windows

Kao što je poznato Windows se isporučuje uz Microsft licencu koja ne dozvoljava pristup izvornom kodu. To znači da niste u mogućnosti da pravite bilo kakve modifikacije na standardnom nivou. Developeri imaju određenu fleksibilnost u tom pogledu, ali ni blizu onome što vam je omogućeno u Linux-u.

Pored toga Windows nije besplatan.

Činjenica je da možete koristiti Windows 10 Media Creation Tool da biste instalirali poslednju verziju Windows-a 10 na vaš računar, ali pre toga morate da kupite licencu za aktivaciju, koja se kreće negde između 70 – 120 USD za standardnu verziju.

Možete izabrati da jednostavno ne aktivirate svoju kopiju Windows-a, ali u tom slučaju ćete morati da se naviknete da vam stalno na ekranu stoji poruka koja vas podseća na registraciju.

2. Sigurnost i privatnost

Linux

Verovatno ste već čuli da Linux korisnici nemaju potrebe za antivirus softverima s obzirom da je ovaj operativni sistema otporan na viruse. Naravno, ovde ima i preterivanja jer i Linux može biti predmet napada zlonamernim softverom. Ipak, on jeste bezbedniji ali ne i potpuno zaštićen od virusa. Ono što ga sigurno čini mnogo sigurnijim je to što podrazumevano ne dozvoljava root pristup ili administrativne privilegije svim korisnicima. To praktično onemogućava da bilo koja pretnja na vaš sistem dođe do kora sistema, što znači da su vaši važni fajlovi i direktorijumi zaštićeni.

linux sigurnost

Takođe, s obzirom da je Linux kernel open-source softver, on je pod budnim okom mnoštva developera. Ta velika zajednica daje dodatnu sigurnost, jer bilo koji sigurnosni propust može biti brzo uočen i zakrpljen, pa je mogućnost od takve vrste napada veoma mala.

Kada je u pitanju privatnost, Linux korisnici su tu potpuno bezbrižni. Skoro nijedna od popularnih Linux distribucija ne prikuplja bilo kakve podatke o korisnicima, pa svaki Linux korisnik može da bude siguran da niko ne prati njegove offline i online aktivnosti.

Windows

S obzirom da se masovno koristi, Windows je veoma izložen napadima hakera. Windows Defender koji podrazumevano dolazi uz Windows 10 ne može da pruži potreban nivo zaštite od svih mogućih napada, pa je uvek preporuka da uz Windows instalirate neki third-party antivirus softver (poželjno antivirus paket uz koji dolazi i firewall i dodatni bezbednosni softver).

antivirus

Naravno, kupovina dodatnog antivirus softvera košta, što je trošak sa kojim ćete morati da se pomirite kao korisnik Windows-a (ovde ne razmatramo takozvane krekovane softvere koje ne bi uopšte trebalo instalirati, niti besplatne verzije antivirusa koji pružaju samo najosnovniji nivo zaštite).

Na kraju, ostaje i činjenica da vaš Windows podrazumevano prikuplja podatke o vašim aktivnostima, pa ukoliko vam je stalo do privatnosti, moraćete da isključite sve opcije koje su podrazumevano uključene da prate aktivnosti korisnika.

Naravno, Microsoft tvrdi da sve podatke prikuplja anonimno, ali sama činjenica da jedna kompanija ima pristup podacima o tako velikom broju ljudi, je već samo po sebi zabrinjavajuće.

Ukoliko niste sigurni koji su sve bezbednosni rizici u Windows-u, preporučujemo da pročitate ovaj članak.

3. Stabilnost i pouzdanost

Linux

Još od svog prvog izdanja Linux je posvećen stabilnosti, pa se kroz sve ove godine postojanja s pravom smatra jednim od najstabilnijih operativnih sistema na tržištu. Iz tog razloga se mnoge kompanije kao što su Google, Facebook, pa čak i sam Microsoft (za Azure cloud servise) odlučuju za Linux kada su u pitanju cloud sereveri.

U pitanju je dobro optimizovan operativni sistem koji odlično upravlja pozadinskim procesima i koji zbog toga može da izdrži veliko opterećenje. Mnogi Linux serveri rade bez prestanka i preko godinu dana, a da im nije potreban čak ni restart.

linux pouzdanost

Ovo su sve razlozi zbog kojih je Linux veoma popularan u poslovnom okruženju, posebno u velikim korporativnim sistemima, jer donosi veliku stabilnost i pouzdanost u radu.

Windows

Windows sa sobom donosi gomilu pratećeg softvera koji vremenom dodatno opterećuju operativni sistem, čineći ga sporim i tromim. Posle nekog vremena sigurno ćete početi da primećujete usporavanja, pa čak i padove sistema. Iz tog razloga korisnici Windows-a s vremena na vreme moraju da reinstaliraju Windows na njihovim računarima.

Sa druge strane, bilo bi nepošteno reći da se Microsoft ne trudi da Windows učini stabilnijim i pouzdanijim operativnim sistemom, ali imajući u vidu strukturu ovog operativnog sistema, proći će još dosta vremena dok ne dođe na nivo Linux-a.

Čak i Windows update ponekada dolazi sa više bagova nego zakrpa, za koje je potrebno da prođe vreme da bi bili rešeni sa nekim sledećim update-om.

4. Ažuriranja i nadogradnje

Linux

Jedan od najboljih stvari u vezi sa Linux-om je to što korisniku pruža potpunu slobodu nad softverom. To uključuje i šta je instalirano, odakle je instalirano i kada je ažurirano. Čak imate i potpunu autonomiju nad nadogradnjom vašeg Linux-a na noviju verziju. Ukoliko želite da preskočite neku verziju, to možete da uradite bez problema. Takođe je moguće da tu verziju instalirate kasnije.

Takođe, ažuriranje instaliranog softvera je veoma lako i jednostano. Sve je dostupno iz centralizovane biblioteke. Sve što treba da uradite je da napišete liniju koda i softver će biti ažuriran za nekoliko minuta.

Windows

Kada su u pitanju ažuriranja i nadogradnje, kod Windows-a je upravo sve obrnuto u odnosu na Linux. Pre svega, korisnici imaju veoma malo, ili nemaju uopšte kontrolu nad ažuriranjima koja se povremeno izbacuju. Može se desiti da radite na nekom važnom projektu, a da se u pozadini odjednom startuje proces ažuriranja koji će prilično usporiti vaš rad dok se ne instalira.

ažuriranje

Zbog pritužbi veikog broja korisnika na upravo ovakve situacije, Microsoft je uključio opciju koja vam omogućava da odredite kada želite da Windows preuzme neki važan update. Ipak, imajte u vidu da će sva novija i važnija ažuriranja biti preuzeta i instalirana, sviđalo se to vama ili ne. Ovo može naravno da bude problematično, naročito ako je pritom ažuriranje sa sobom donelo i bagove.

Činjenica je da je Windows uvideo da je ažuriranje third-party softvera problem, pa je donekle pokušao da kopira Linux time što je obezbedio repozitorijum (Microsoft Store) za preuzimanje softvera. Nažalost, očigledan manjak softvera na tom mestu sugeriše da ćete ipak za najveći broj third-party softvera i dalje morati da posetite stranice proizvođača tih softvera.

5. Lakoća korišćenja

Linux

Linux nije baš poznat kao user-friendly operativni sistem, ali se u međuvremenu dosta toga promenilo. Štaviše, kroz stalne izmene i unapređivanje Linux je postao veoma intuitivan, tako da ga većina savremenih korisnika računara može koristiti i bez nekog tehničkog predznanja.

Gotovo sve savremene distribucije doalze sa prilično uglancanim GUI-jem, što korisnicima omogućava da skoro sve aktivnosti na računaru obave bez potrebe da rade u komandnoj liniji. Takođe postoji i repozitorijum odakle se mogu preuzeti sve potrebne aplikacije i alati.

Postoje i neke novije distribucije kao na primer Linux Mint, koje u velikoj meri oponašaju Windows interfejs. To čini Linux mnogo manje odbojnim i lakšim za korišćenje upravo onim korisnicima koji već dugo godina koriste isključivo Windows.

Dakle, Linux je postepeno postao mnogo poželjniji operativni sistem čak i za tvrdokorne Windows korisnike, jer je uspeo da se prilagodi potrebama korisnika ne žrtvujući pritom one najbitnije elemente koji ga upravo i čine Linux-om.

Windows

Baš zbog svoje široke rasprostranjenosti Windows često dolazi kao preistaliran na velikom broju latopova. Iz tog razloga, kada kupujete neki računar (koji nije Apple), po svemu sudeći imaćete na njemu već instaliran Windows 10. Široka rasprostranjenost i dostupnost na većini novih računara čini Windows veoma jednostavnim za korišćenje, jer se većina korisnika često susreće sa njim, što na poslu što kod kuće.

Iz tog razloga nije baš fer reći da se Windows lakše koristi i da je više user-friendly u odnosu na Linux, jer je jednostvno više prisutan i odatle se većina korisnika već odavno navikla na Windows. Ipak, imajući u vidu da je gotovo svaku akciju u Windows-u moguće obaviti preko GUI-ja, realno je da je u odnosu na Linux mnogo intuitivniji.

Sa druge strane, mnoge naprednije opcije su skrivene, pa je čak i naprednom korisniku nekada potrebno uputstvo da bi ih pronašao.

6. Mogućnost prilagođavanja korisniku

Linux

Činjenica da je Linux open-source softver znači da on lako može biti modifikovan. Postoji veliki broj Linux distribucija, svaka sa drugačijim desktop okruženjem koje je podešeno tako da da poseban izgled. Takože možete prilagoditi svaki deo GUI-ja prema svom ukusu.

Možete prilagoditi Linux da izgleda na primer identično kao Windows XP, Windows 7, Windows 10 ili kao macOS.

Naravno, prilagođavanje korisniku ovde ne podrazumeva samo izgled. Ukoliko baratate kodom, možete čak prilagoditi ili izmeniti sam operativni sistem. Upravo taj ekstremni nivo kastomizacije privlači veliki broj developera Linux platformi.

Putem Linux CLI-a bićete u mogućnosti da pokrenete taskove na nivou root-a, što vam daje kontrolu nad načinom funkcionisanja operativnog sistema.

Windows

Po podrazumevanim postavkama, prilagođavanje Windows-a je relativno ograničeno. Možete se igrati sa bojama, postaviti drugačije ikonice i birati između svetle ili tamne sistemske teme. Postoji i pristup nekim third-party aplikacijama uz pomoć kojih je lakše prilagoditi Windows, ali u suštini to ostaje na dosta nižem nivou od onoga što omogućava Linux.

S obzirom da Windows nije open-source softver, korisnici, uključujući i developere, nemaju previše kontrole nad načinom na koji Windows funkcioniše.

Windows dolazi sa command shell-om, ali ne možete na taj način napraviti neke izmene na root nivou. Činjenica je da PowerShell daje više mogućnosti, ali to i dalje nije blizu onoga što možete u Linux-u.

7. Hardverska podrška

Linux

Linux nudi mnogo raznovrsniju podršku za hardver u poređenju sa Windows-om. Pod  raznovrsnije pre svega mislimo na činjenicu da Linux može da radi i na starom hardveru. Ako biste pokušali da pokrenete Windows na starom hardveru, ili ne biste uopšte uspeli da ga instalirate, ili bi nakon instalacije toliko kočio da bi manje-više bio potpuno neupotrebljiv za rad.

Dakle, ako imate stari laptop ili računar, bez problema možete instairati Linux i radiće kao sat.

Ovo ipak nije bio slučaj oduvek, jer u samom početku nije imao baš dobru hardversku podršku. Danas se gotovo svi proizvođači trude da podrže Linux, pa čak iako ne dobije podršku od samog proivođača, developeri iz velike Linux zajednice će vrlo brzo napraviti neophodne drajvere.

Ipak podrška za rad na starijim računarima je svakako ono što Linux-u daje prednost u odnosu na Windows.

Windows

Windows je veoma rasprostranjen operativni sistem, pa stoga ima i bolju hardversku podršku. Svaki noviji proizvođač vodi računa o tome da njegov komad hardvera u potpunosti bude kompatibilan sa Windows-om. Oni objavljuju svoje drajvere u ranoj fazi proizvodnje i sve vreme ih ažuriraju.

Sa druge strane, Windows je prilično zahtevan po pitanju hardverskih resursa, pa iz tog razloga ne može da radi na starom hardveru.

8. Dostupnost softvera

Linux

S obzirom da je Linux open-source softver on ima i solidnu biblioteku softvera. Naravno, ti softveri su dostupni potpuno besplatno. Ranije je bilo prilično komplikovano za korisnike da samostalno kompajliraju softver i to je bilo povezano sa mnogo zavisnih aktivnosti. Danas neki intefejsi prilično olakšavaju ovaj proces, čineći proces instalacije mnogo jednostavnijim.

linux biblioteka

Windows

Kao što smo već pomenuli, Windows ima neuporedivo najveći broj korisnika i samim tim i najbolju moguću softversku podršku. Skoro svi proizvođači softvera nude svoje verzije i za Windows, pa je sa te strane dostupnost softvera ipak na strani Windows-a. Ipak, ne treba zaboraviti da mnoge verzje softvera za Windows nisu besplatne, pa tako za svaki iole ozbiljniji softver morate platiti korišćenje licence ili ga kupiti.

9. Podrška za igre

Linux

Linux nikada nije bio poznat po svojoj podršci za igre. Ipak, sa novijim promenama novi naslovi polako dolaze i u verzijama za Linux. Sa druge strane nisu svi proizvođači igara spremni da izdaju verzije svojih naslova i za Linux, jer jednostavno Linux nije nikada ni bio namenjen za igranje.

Ipak, ukoliko želite da igrate igre i na Linux-u to možete učiniti uz pomoć Steam-a. On će vam pomoći da pokretene igru na Linux-u iako nije zvanično izdata i za tu platformu.

Windows

Nije potrebno posebno pominjati da Windows ima odličnu podršku za igre. Sve značajnije igre je moguće pokrenuti na Windows-u osim ukoliko nisu ekskluzivno rađene za konzolu. Ukoliko želite da bez problema igrate najnovije igre, onda morate da instalirate Windows 10. Takođe, drajveri za grafičke kartice su potpuno optimizovani za Windows, što ga čini odličnom platformom za igranje igara.

10. Podrška zajednice

Linux

Linux može da se pohvali širokom i aktivnom zajednicom. Veliki broj iskusnih Linux korisnika je stalno na popularnim forumima, gde često pomažu novim korisncima da reše neki problem.

Nije preterano reći da Linux ne bi bio tu gde je danas, da nije bilo te velike zajednice posvećenih korisnika i developera. Zahvaljujući njima Internet je pun dokumentacije o tome kako rešite neke od egzotičnih problema u Linux-u. Takođe, trebalo bi da tu možete da pronađete detaljne tutorijale i savete koji vam mogu pomoći gotovo u vezi svega što ima veze sa Linux-om.

U slučaju da ne možete naći gotovo rešenje, tu su popularni forumi gde ćete uvek moći da postavite pitanje i vrlo brzo dobijete nekoliko rešenja.

Čak iako se Linux možda na prvi pogled čini komplikovanim, čim budete krenuli da ga koristite, zajednica okupljena na forumima će vam pomoći da ga savladate.

podrška

Windows

Imajući u vidu da je najrasprostranjeniji operativni sistem na svetu, Windows ima prilično veliku i aktivnu zajednicu. Kao korisnik naćićete gomilu third-party sajtova sa detaljnim člancima i tutorijalima. Oni će vam pružiti detaljna uputstva koja će vam pomoći oko svega vezanog za Windows.

Takođe, ukoliko naiđete na neki problem, uvek možete postaviti pitanje na nekom od brojnih foruma. Ipak, imajte u vidu da izvorni kod nije dostupan običnim korisnicima.

Naravno, za pomoć oko najsloženijih problema uvek se možete obratiti forumu Microsoft podrške. Oni takođe imaju online podršku za rešavanje vaših problema.

Zaključak

I konačno smo došli do kraja uporedne analize ova dva velika operativna sistema. Koji je onda bolji? Pa to je teško reći, jer ne postoji lak odgovor na to pitanje. Pre svega zavisi koje su vaše potrebe i šta očekujete od operativnog sistema. Ako ste developer, verovatno je da ćete preferirati Linux. Sa druge strane ako ste developer koji izrađuje aplikacije za Windows, onda ćete naravno pre korisiti Windows. Ukoliko ste igrač, onda nema dileme – pravi izbor za vas je definitvno Windows. Za obične korisnike Windows je uvek bio lakši izbor, ali sa novijim Linux distribucijama nema više velikih prepreka da i obični korisnici razmotre korišćenje ovog operativnog sistema.

Koji operativni sistem vi koristite i zašto baš taj? Napišite vaš odgovor kao komentar ispod.

Nenad Mihajlović


Ostavite odgovor